5/19/2012

Sivo, plavo ili kako ništa ne ide po planu!

Izgeda da se meni stvari nikada ne dešavaju onako kako ih planiram, već stihijski...da ne kažem slučajno...
Ovo je priča kako se jednostavno krečenje trpezarije i pretsoblja pretvorilo se u noćnu moru sa srećnim krajem...
Prvo smo suprug i ja odlučili da, kao i uvek do sada, sami obavimo krečenje i lepljenje tapeta pomenutih u priči "Zadivljujće a moguće"... No, kao što rekoh, ništa u mom životu ne ide po planu, pa ni ovo...
Dugo sam razmišljala o izboru boje za zidove i zanesena nekim prizorima koji su mi se utisnuli u sećanje, odlučila da pokušam da uz tapet sa srebrnim uzorkom izaberem neki ton sive boje. Izabrala sam ton koji je na ton karti delovao kao fantastična svetlo siva boja sa srebrnim odsjajem...
Eh, kako sam bila srećna dok sam zamišljala prekrasne sive zidove.... Posle nekoliko dana gletovanja, šmirglanja, pa opet gletovanja i šmirglanja, čišćenja zidova, podova, osvanuo je taj dan kada je trebalo okrečiti zidove. I počeli smo... U startu mi se učinilo da je boja na zidovima više plava nego siva, ali sam se tešila mišlju da će se prava boja videti tek nakon sušenja... I tako sam sa zebnjom čekala da se desi čudo, ali...
Već vam je jasno šta se dogodilo... Umesto sivih, dobila sam plave zidove koji samo na veoma jakom svetlu deluju sivo. A moj prostor je mračan jer se između trpezarije i kuhinje (koja jedina ima prozore) nalazi pregradni zidić dopola ozidan a u gornjem delu u kombinaciji drvenih okvira i stakla...:(
I bio je to početak jedne divne avanture..
Nakon neprospavane noći i dosta razmišljanja, zaključila sam da su beli zidovi ipak zakon, pa sam odlučila da pozovem majstora da to obavi. Nekoliko dana sam morala da ga sačekam, a za to vreme sam posmatrala moje plave zidove i počela polako da se navikavam na njih. Čak su počeli i da mi se dopadaju...hahahahahaha....
No, nisam baš toliko sentimentalna prema plavoj boji, pa sam se jutros sa majstorom dogovorila da sve prekrečimo u belo... i otišla na posao.
Kada sam se vratila, saznala sam da je moj dragi izgubio pa pronašao celu svoju platu dok je kupovao materijal (da li vam ovo zvuči poznato!!!), ali to nije toliko bitno, to vam samo usput pričam. Zidovi su bili prekrečeni u belo, a ispod se videla plava, plafon je izgledao čak odlično (jer je majstor prekrečio ručni rad mog dragog) ali je majstor imao jednu malu, malecku sugestiju... da srušimo onaj pregradni zid između trpezarije i kuhinje i otvorimo prostor!!
Neverovatno!!
Ja o tome pričam mom dragom već godinama, a sad mi se ukazala jedinstvena prilika da se to najzad i dogodi. I tako... Rečeno, učinjeno... Hilti bušilica, čekić i zidić nestade kao da ga nikada nije ni bilo. Sve gotovo za malo više od sat vremena...
Fantastično!!! Sada posmatram kako majstor popravlja - ispunjava deo zida koji je bio ispod pregrade od drveta, kasnije sledi gletovanje da se sastav ne primeti a onda na kraju dobijam i šank!!! E to je već nešto!!! :))) Ovako je izgledala pregrada pre rušenja (slikano za novogodišnje praznike)....
Evo i nekoliko slika posle rušenja, tek da steknete utisak...
Strašno, zar ne? :(
Ali, nakon "malo" doterivanja (što u prevodu znači mnogo gletovanja, dodavanja gipsanih ploča na postojeći zidić) i mnogo čišćenja stanje se malo popravilo, pa sada izgleda znatno bolje :)
ali, to je tek počerak... Sada me čeka još puno posla jer je ova promena izazvala bujicu novih ideja, pa sledi postavljanje novih zidnih i podnih pločica, montiranje daske na pultu, zamena svih radnih ploča, zamena frontova na kuhinji, ugradnja staklokeramičke ploče i ugrade rerne, ugradnja sudo mašine, ugradnja visilica iznad pulta, kupovina novog lustera u trpezariji itd., itd...
Naravno, sve ću vam detaljno ispričati u nastavku ove priče, sada sam stvarno jako umorna i pospana...
Ukoliko imate nekih ideja ili sugestija za mene volela bih da ih podelite samnom. :)
Uživajte u vikednu i opuštanju!

Vesna 

No comments:

Post a Comment